za :
Sofiju, Kristinu, Milicu, Valentinu, Ivu V, Ivu S, Laru, Janju, Doru I Andjelinu
Na početku se moram odmah izviniti, svim prethodnim sjajnim generacijama o kojima nisam pisala, ili koje klub nije posebni izdvojio, a ima ih sjajnih i sigurna sam biće ih još mnogo.
I odmah da obećam da ću pisati o još jednoj fenomenalnoj generacji, koja je prethodila ovoj. Ali vatimo se sada tim divnim devojčicama, od kojih su gotovo sve rodjene 2004. i poneka 2005. godine :)
Razlog što pišem baš o njima je upravo zato što sam ja počela da “radim”, bolje reći pomažem, kao trener u klubu za sinhrono i umetničko plivanje “Vračar” septembra 2011. i bas u to vreme je većina njih došla na svoj prvi trening sinhronog plivanja.
Zanimljivo je reći da koliko je sve to bilo novo za njih bilo je i za mene. Kada mi je ponudjeno da pomažem u klubu, morala sam, sebe radi, da pročitam sve o sinhronom plivanju što sam mogla da nadjem; jer ipak sam davno prestala da treniram i u sportu sam bila na pasivan način, kao poštovalac i publika. Mislim da sam tog leta pročitala o Sinhronom više nego neki treniri kojima je to profesija, ali ovog puta ostaviljam kritiku po strani :)
I tako se, tog septembra 2011. nadjemo na potpuno novom terenu sve te divne devojčice i ja, i upustimo se u jednu novu zajedničku avanturu. Sa svojih 6 ili 7 koliko su imale neke su bile zrelije, odgovorinije, brže su učile od drugh, dok su istovremeno bile i trapavije, zabavinije i sve ono što deca njihovih godina treba da budu. Zbog njih sam se još više uključila u sport, a vremenom postala I sudija sinhronomg plivanja. Sigurna sam da koliko sam se ja trudila njih da naučim sinhronom plivanju, one su mene učile nekim stvarima - najpre strpljenju :) koga nikada dovoljno kad radite sa decom, a zamislite još 10,15 ili 20 pričljivih devojčica u bazenu, istovremeno!
I take su one regale uspehe, polagale sirene I postal prave male sinhrone plivačice.
Ima nečeg zaista posebnog u vezi ove generacije. Uglavnom ste zadovoljni ukoliko uspete da iz jedne generacije izvučete 1-3 devojčice koje ostanu da treniraju, istim intezitetom, elanom i strastveno kao na početku. Zamislite ako imate istu ekipu iz 1 generacije skoro 5 godina, to je prove retkost. ( “da ne ureknem”, kako kažu naši ljudi ali nadam se da će iste takve ostati još mnogo godina)
Da zanemarimo sada njihove brojne uspehe, koji nisu za zanemarivanje, moram da nagalsim da one rastu u divne ljude i da se sjajno slažu, kao jedna velika porodica. U današnje vreme kada sve zastareva gotovo brzinom svetlosti i postaje “old news”, u vreme trivijalanosti, prava prijateljstva su ono što nikada neće prestati da bude važno i nikada neće izaći iz mode. Nisam sigurna da mogu opisati kakvo je zadovoljtvo gledati njihov napredak u sportu, ali i transformaciju kroz koju prolaze kao ljudi.
Htela sam da Im kažem da je bilo pravo zadovoljstvo raditi sa svakom od njih na njihovim prvim "koracima", bolje reći zaveslajima sinhronog plivanja, jer ne znam da li sam im ikada rekla to, pa evo prilike :)
Radujem se njihovim kadetskim i svim budućim nastupima, kojih će nadam se biti mnogo.
Mogla bih da pišem o njima, i ne samo o njima, još mnoogooo, ali ću za sada ovde staviti zarez, do nekog narednog puta I poželeti svim članicama kluba za sinhrono u umetničko plivanje “VRAČAR”
Srećnu Novu Godinu i Božić, da budu zdrave, srećne,vredne, nasmejane i u narednoj godini, da budu redovne na treninzima i da vredno rade kako bi bile još bolje, ne samo u sinhronom plivanju već u svemu što rade.
No comments:
Post a Comment